Прехрамбени отпад представља сложен еколошки, друштвени и економски проблем са којим се суочавају све земље, а који би требао да се решава на глобалном и локалном нивоу. Резултати истраживања Шведског института за храну и биотехнологију указују да се једна трећина произведене хране за људску исхрану баци на глобалном нивоу, што је око 1,3 милијарди тона годишње [1]. Од тога, скоро половина још увек јестиве и здраве хране у домаћинствима. супермаркетима, ресторанима, болницама и кетеринг компанијама заврши у канти за смеће. Прехрамбени отпад настаје у свим фазама ланца снабдевања, почев од бербе, прераде и производње, преко трговине и коначне потрошње.


Домаћинства као део тог ланца су најодговорнија за расипање хране, будући да у стварању прехрамбеног отпада учествују са 40% од укупног износа изгубљене хране [2]. Међутим количина прехрамбеног отпада као и критична тачка настанка отпада разликује се у зависности да ли се говори о развијенм земаљама или земаљама у развоју. Узроци губитака и расипања хране у земљама са ниским приходом су углавном повезани са финансијским, управљачким и техничким ограничењима у процесу жетве/бербе, складиштења, паковања и продаје. С обзиром да многа домаћинстава у земљама у развоју живи на маргинама егзистенције и у условима који доприносе несигурности производње хране, смањење прехрамбеног отпада може да има непосредан и значајан утицај на њихову егзистенцију.


За разлику од земљама са ниским приходом, хиперпродукција хране, тржишни вишкови и развијен дистрибутивни систем у развијеним индустријским земљама, као и лак приступ потрошача релативно јефтиној храни, доприноси стварању великих количина прехрамбеног отпада. Отпад се ствара као неизбежна последица начина живота човека проузрокован лежерним понашањем и навикама потрошача. Због тога у свим сегментима производног ланца, од произвођача до потрошача, мора постојати низ мера и активности које се могу предузети како би се самњио прехрамбени отпад, а у исто време обезбедила и довољна количина хране на светском нивоу.



РАЗЛОЗИ СТВАРАЊА И НАЧИН СПРЕЧАВАЊА СТВАРАЊА ПРЕХРАМБЕНОГ ОТПАДА У ДОМАЋИНСТВИМА


Ради успешнијег смањења и ограничавања стварања прехрамбеног отпада у домаћинствима, уштеди у новцу и заштити животне средине потребно је познавати најчешће разлоге стварања отпада како би се могло утицати на промене понашања појединаца при управљању храном. У овом раду дато је пет најчешћих разлога за стварање прехрамбеног отпада на домаћинствима и препоруке које могу довести до његовог смањење [3]:


1. Куповина непотребно велике количине хране

На нивоу потрошачке јединице превенција смањења отпада хране почиње још при куповини. Међутим потрошачи често подпадају под утицај јаких импулса као што су специјалне понуде, храна на акцији, као и сличних психолошких маркетиншких замки, који су главни узрок куповине великих количина непотребних намирница. Препорука је планирати куповину која подразумева претходну проверу састојака у фрижидеру и остави, на основу чега се саставља списак за куповину неопходних намирница. Да би се куповала количина хране која је заиста потребна, неопходно је куповати храну у ринфузу, а избегавати куповину понуђене количине хране у амбалажи.


2. Висока осетљивост на безбедност и исправност хране

С обзиром да визуелни изглед има прилично снажан утицај на перцепцију јела код просечног потрошача, оштећени производи, као и неатрактивни остаци од хране често представљају разлог избегавања конзумирања, а самим тим и бацања хране. Потрошачи често нису упознати да датум који је означен као “употребити до,” означава време до ког је храна гарантовано врхунског квалитета и да се након тога може користити без последица још неко време. Препознавање ове хране као јестиве од стране конзумера битно би се смањила количина бачене хране на нивоу
једног домаћинства.



3. Фактор начин живота:

• величина и састав породице (одрасли бацају више него деца у апсолутном смислу; бројчано веће породице троше мање по особи у поређењу са мањим породицама);

• породица са нижим примањима (прехрамбени отпад је мањи у породицама са ниским примањима у односу на породице са високим примањима);

• културолошко порекло и навике;

• сезонски карактер производа (храна се мање баца у летњем периоду у односу на друге сезоне у години);

• пол и старост (жене и млађи у просеку бацају више хране од мушкараца и старијих особа);

• брз начин живота (не одваја се довољно времена за планирање управљања храном);


Обзиром да се прехрамбени отпад такође може посматрати и као новчани губитак, препорука је да се планира буџет на месечном нивоу који ће спречити стварање отпада. При том, треба имати у виду величину домаћинства као и њене стварне потребе за одређеном количином хране.


4. Припремање превелике количине хране и не коришћење остатака преосталих после оброка

Традиционални и хедонистички образац понашања потрошача као што је припрема веће количине хране како укућани “случајно” не би остали гладни, разноврсност трпезе, као и слаба процене потребне количине, доводи до чињенице да у домаћинству остају веће количине непоједене хране. Препорука је да се планирају оброци, као и да се сервирају мале количине хране приликом обедовања оброка са могућношћу допуне тањира. Преосталу храну из тањира и шерпи употребити за неки други оброк (поврће искористити за супу, воће за колаће или сокове…), или остатак замрзнути и користити по потреби


5. Лоше управлјање складиштењем хране

Од дуготрајности и начина складиштења хране зависи и безбедност намирница. Међутим често у пракси долази до занемаривања ових чињеница, тако да се храна често складишти дуже него што је потребно, што додатно повећава прехрамбени отпад. Главни разлог томе је често пренатрпавање фрижидера храном, при чему храна ван видокруга остаје дуже складиштена него што је потребно. Препорука је складиштити храну у складу са упутствима на паковању. Такође, у фрижидеру у предњи део ладице ставити раније купљену храну, док свежију ставити у задњи део, како не би
дошло до кварења раније купљење хране.


Без обзира на достигнути ниво политичко - економског развоја и модернизације неког друштва, изгубљена/бачена храна представља један од важних проблема у економском и социјалном смислу. Ово је нарочито важно у друштвима у којем је стопа сиромаштва веома висока и у којима постоје многе породице које гладују и многе социјалне категорије које једва преживљавају. Иако су у свету спроведена многа истраживања, код нас не постоје адекватне аналитичке или синтетичке процене о укупним количинама изгубљене хране у различитим фазама ланца снабдевања храном. Овакво стање још више појачава потребу за научном анализом овог питања, које на први поглед можда и не изгледа тако релевантно. Међутим подаци о количинама бачене/изгубљене хране у неким земљама алармирају оправданост бављења овим питањем у социјалном, али и економском смислу.



Овај рад представља анализу разлога стварања прехрамбеног отпада проузрокован различитим понашањем потрошача. У даљим истраживањима потребна је дубља и сензитивнија анализа одређених ставова и понашања потрошача, у контексту типа домаћинства, имовинског стања, степена образовања, односа ставова и пракси и слично.

Литература:

[1] Ventour, L. (2008). The food we waste. Food waste report. WRAP. dostupno na:
https://www.ns.is/ns/upload/files/pdf-skrar/matarskyrsla1.pdf (accessed 23.02.2013.)

[2] Gustavsson, C. Cederberg, U. Sonesson, R. van Otterdijk, A. Meybeck, (2011). Global food losses and food waste. FAO. dostupno na: https://www.fao.org/docrep/014/mb060e/mb060e00.pdf (accessed 12.01.2013.)

[3] Barille CFN2012): Food waste: causes, impacts and proposals, dostupno na:
https://www.barillacfn.com/wp-content/uploads/2012/05/pp_spreco_alimentare_cause_eng.pdf



Хуанита Милутиновић, дипл.инг